Postoji veliki broj radova u uticaju
mioinozitola na inzulinsku rezistenciju i na
poboljšanje hormonskog statusa (FSH I LH),
hiperandrogenizma. Kod pacijentkinja sa PCOS-om,
mioinozitol deluje na poboljšanje sazrevanja
ovocita, te do poboljšane
fertilnosti. Pojedini
radovi su pokazali pozitivno delovanje na promene na
koži lica, boljoj kontroli telesne težine, te
smanjeno povećanje maljavosti i gubitka kose.
Skorija istraživanja ukazuju da mioinozitol može
biti efikasan u tretmanu sindroma policističnih
jajnika, uključujući i insulinsku rezistenciju,
hiperandrogenizam i oligomenoreju
.Mioinozitol sa
fosfatidil-holinom pomaže jetri u metabolizmu
hormona estrogena i progesterona. Na taj način,
mionizitol ublažava stanja PMS-a, fibrocističnih
bolesti dojki, miomskih tumora, kao i niz drugih
zdravstvenih stanja izazvanih disbalansom ženskih
hormona. Mioinozitol mora uzimati svaka osoba koja
je pod terapijom zamene ženskih hormona. Takođe,
suplementacija mioinozitolom može imati pozitivne
efekte na druga zdravstvena stanja, uključujući
visoke trigliceride, HDL holesterol i dijastolni
krvni pritisak.Melatonin je hormon koji izlučuje epifiza (pinealna
žlezda) i ima ključnu ulogu u regulacija
cirkadijalnog ritma ciklusa spavanja i budnog
stanja. Proizvodnja melatonina počinje uveče, doseže
vrhunac tokom noći, zatim opada ujutro. Dugotrajno
izlaganje veštačkom svetlu u toku noći, nedovoljno
spavanje ili promena vremenskih zona ima za
posledicu lučenje nedovoljne količine melatonina i
samim tim dovodi do otežanog uspavljivanja. Prema
smernicama koje daje Evropska agencija za bezbednu
hranu (European Food Safety Authority -EFSA), za
skraćenje vremena potrebnog za uspavljivanje
preporučuje unos od najmanje 1 mg melatonina kratko
pre spavanja.
Međutim, skorašnje studije ukazuju na vezu između
suplementacije melatonina i povećanja plodnosti kod
žena. Jedan od razloga
je to što melatonin pomaže u
vremenskoj kontroli oslobađanja ženskih polnih
hormona. Takođe, novija istraživanju ukazuju da
melatonin, pored regulacije cirkadijalnog ritma,
pokazuje i jedinstvenu sposobnost hvatanja slobodnih
radikala (reaktivnih kiseoničnih vrsta). Kao
antioksidans može zaštiti jajne ćelije, u kojima se
inače i nalazi, a i embrion od oksidativnog
oštećenja. Pokazano je i da postoji direktna
korelacija između koncentracije melatonina u
folikularnoj tečnosti i kvaliteta jajnih ćelija.
Kako je poslednjih godina sve više prepoznat
negativan uticaj oksidativnog stresa na fertlitet,
neke kliničke sudije ukazuju da suplementacija
melatonina može povećati stopu začeća. Takođe,
veliki broj studija je pokazao da korištenjem
melatonina dolazi
do smanjenja kroničnogpelvičnog
bola kod pacijentkinja sa endometriozom. Dokazano je
da melatonin ostvaruje i pozitivan uticaj kod
pacienata sa dispneom, prevashodno kod pacijenata sa
hroničnim obstruktivnim oboljenjima. U
slučaju fibrocističnih dojki, ovarijalnih cista,
mioma, fibroida materice, ili
zadebljanja
endometrijuma, količina melatonina koji treba da se
unosi zavisi od intenziteta
bolesti.
Folna kiselina je vitamin i
pripada grupi
hidrosolubilnih vitamina B grupe.
Naučno je dokazano
da utiče na poboljšavanje kvaliteta jajnih ćelija
kod žena koje prolaze IVF tretmane (primena lekova
za stimulaciju ovulacije, monitoring mesečnih
ciklusa, prikupljanje jajnih ćelija, njihovo
spajanje sa muškim polnim ćelijama, što rezultira
stvaranjem embriona i njegovim plasiranjem u
matericu).
Sve žene u reproduktivnom dobu svakodnevno
bi trebalo unose prenatalne mešavine vitamina koje
sadrže najmanje 400 mikrograma folne kiseline.
Zapravo, nekim ženama je potrebno i više od 400
mikrograma za zaštitu beba od urođenih mana.
Dobijanjem dovoljnog nivoa folne kiseline
svakodnevno, pre i tokom prva 3 meseca trudnoće može
da pomogne u obezbeđenju kvaliteta jajnih ćelija,
ali i sprečavanju oštećenja bebinog mozga i kičmene
moždine.
Studijska grupa za vitamine Britanskog medicinskog
istraživačkog Saveta (MRC - The British Medical
Research Council Vitamin Study Group) saopštila je
rezultate random ispitivanja koji ukazuju da
svakodnevna oralna suplementacija sa folnom
kiselinom pre začeća i tokom rane trudnoće značajno
smanjuje oštećenja neuralnih tuba kod novorođenčadi.
Folna kiselina je veoma bitna za ginekološko
zdravlje žena samiomima, s obzirom
daosiguravadavišak estrogena,koji mogu dovesti do
rasta fibroidnih tumora, neće biti uklonjen i
izlučen preko tela.
Folna kiselina je neophodna za prenošenje jedinica
sa jednim ugljenikovim atomom, uglavnom u reakcijama
metilacije. Učestvuje u sintezi DNK i RNK,
aminokiselina, u rastu i razvoju. Zajedno sa
vitaminom B12 je od vitalnog značaja za formiranje
zdravih crvenih krvnih ćelija i ćelijsku deobu.
Korišćenjem 1 kesice unese se 400 µg folne kiseline,
što je 200% preporučenogdnevnog unosa za folnu
kiselinu.
|
